Иновативна технолошка процедура за потпуну обраду и репарацију отпадних титанских електрода из индустријских хидрометалуршких процеса са споредном реакцијом оксидације воде уз утрошак електричне енергије предмет је истраживања у оквиру пројекта OxyRePair који ће у периоду 2023–2025. финансирати Фонд за науку Републике Србије кроз Зелени програм, који ће носити Национални институт за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду у сарадњи са још 4 научне и високошколске установе из Србије. Резултати истраживања понудиће домаћем и регионалном индустријском окружењу технологију за обнову отпадног електродног ресурса. У овом тренутку, обрада и обнова електрода захтевају знатне трошкове. Поступак производње електрода ће по први пут бити операционо оптимизован како би се предвидели параметри производње било ког облика електроде који захтевају специфични процеси. Истраживањима ће се поставити два кључна корака производње: механичка репарација титана и формулација активирања за ефикасну оксидацију воде. Поставка ће бити уско повезана са главним циљем операционих истраживања: предвиђање услова сваког појединачног корака како би се достигао прихватљив радни век обновљеног електродног ресурса за економски прихватљив поступак производње.
Резултати пројекта односе се највише на специфичне индустријске субјекте који се баве електрохемијском производњом метала. Компаније које производе прах племенитих метала и металну амбалажу за храну, не практикују обнову процесних електрода као корак за одрживи затворени економски круг, већ бирају између куповине нових и репарације деактивираних анода, у зависности од исплативости. Деактивиране електроде се акумулирају као процесни отпад и заузимају производни простор. Резултати пројекта ће омогућити компанијама да затворе круг употребе електрода оптимизованом технологијом на лицу места. Поред тога, пројектне активности ће предложити специфичне процедуре за дато производно окружење како би се продужио радни век електроде, а самим тим и смањила учесталост повремених прекида процеса производње. Специфична технологија на лицу места ће на тај начин значајно смањити трошкове производње и побољшати управљање индустријским отпадом. Деактивирани електродни ресурс, које се одлаже као процесни отпад, обнављаће сами корисници према предложеној технологији што тренутно није могуће, а што чини важан еколошки аспект пројекта. Ово ће значајно смањити трошкове компанија везане за одлагање и бригу о отпадним ресурсима и набавку нове електродне опреме.
Основна вредност иновативне технологије пројекта јесте њена широка примена: и за процесе катодне заштите челичних конструкција од корозије, третман индустријских отпадних вода и електролиза воде за складиштење „зеленог“ водоничног горива из обновљивих извора енергије.
НАШ ТИМ
др Владимир Панић, Руководилац пројекта
Универзитет у Београду, Институт за хемију, технологију и металургију
др Јасмина Стевановић, Вођа радног пакета 1
Универзитет у Београду, Институт за хемију, технологију и металургију
др Мирослав Павловић, Вођа радног пакета
2
Универзитет у Београду, Институт за хемију, технологију и металургију
др Маријана Пантовић Павловић, Вођа радног пакета 3
Универзитет у Београду, Институт за хемију, технологију и металургију
др Гаврило Шекуларац Вођа радног пакета 4
Универзитет у Београду, Институт за хемију, технологију и металургију
др Зоран Радојчић Вођа радног пакета 5
Универзитет у Београду, Факултет организационих наука
др Марија Михаиловић
Универзитет у Београду, Институт за хемију, технологију и металургију
др Александар Шебековић
Државни универзитет у Новом Пазару
др Ениса Селимовић
Државни универзитет у Новом Пазару
др Диана Долићанин
Државни универзитет у Новом Пазару
др Маја Стевановић
Иновациони Центар Технолошко-металуршког факултета у Београду
проф. др Срећко Стопић
Department of Process Metallurgy and Metal Recycling (IME) of the RWTH
Aachen University, Germany
prof. dr. Miroslav Spasojević
--
Катарина Божић
Мастер инжењер технологије, Универзитет у Београду, Институт за хемију,
технологију и металургију
Ђорђе Гјумишев
Дипломирани инжењер технологије, Универзитет у Београду, Институт за хемију,
технологију и металургију
Овај пројекат финансира и подржава Фонд за науку Републике
Србије